Друга песничка слика је динамична, социјално обележена, приказује сиромаштво сељака. Слика представљена у овој песми покреће мисао о смрти и пролазности свега људског.
Док је у првој слици умирање лагано и мучно, у другој је коначна смрт. Слика спровода је тешка и тужна: креће се по каљавом друму, погружен је и убог, умрли је на таљигама, њих вуче малено мршаво кљусе, спровод се креће полако и побожно, притиска га киша која сипи. Све указује да је реч о смрти сиромаха: убоги спровод, мршаво малено кљусе, таљиге. Ова слика је у поређењу са првом још суморнија, све је јадно, бедно и безнадежно. Ипак, прва слика је статична, док је друга динамична. Глаголи у другој строфи ( КРЕЋЕ, ВУЧЕ, ПРУЖИЛО, СИПИ, ПРОЛАЗИ) означавају кретање, али нема стварне живости и динамике јер њих прате именице: ДРУМ, ТУГА, СПРОВОД, КЉУСЕ, ТАЉИГЕ, КИША, које означавају беду, сиромаштво, јад, тугу. Придеви попут: КАЉАВ, ПОГРУЖЕН, СМЕРНА, УБОГИ, МРШАВО, МАЛЕНО, уз прилоге: ЛАГАНО, ДОСАДНО, ПОЛАКО, ПОБОЖНО употпуњују слику социјалног стања. Слика природе и слика човекове несреће једна се у другу уливају и једна другу употпуњују.
Стилске фигуре: асонанца и алитерација.
Илићева стилска особеност: уз именицу иду два атрибута две одредбе, правилна рима, таутологија (сиво и суморно, мршав коњ и кљусе).