У строфи од само два стиха песник уводи мотив смрти која “уморну природу стеже”.
Стихови у песми су дугачки, петнаестерци и шеснаестерци, па је ритам песме јако спор. Само три стиха (На крају сваке строфе по један) имају по шест и седам слогова. Они уносе мале промене у динамику песме, али се све убрзо враћа на меланхоличне дуже стихове. Прва и трећа строфа имају по пет стихова, а друга само два.